Основна школа у Косанчићу основана је давне 1892. године као друга школа у Пусторечком крају (прва је основана у Бојнику 1890. године), а основали су је Војвођани који су се у Косанчић доселили око 1882. године.
Први учитељ Давидовић радио је до 1894. године када га замењује Петар Ђаковић.
Школа је са радом почела у просторијама данашње Месне заједнице. Први ученици (Душан Живковић, Драго Сретић, Василије Бојић, и др) су у школу доносили и троношце. Деца из околних села нису долазила у школу јер је у густим шумама било вукова и дивљих свиња.
Школа је за време Топличког устанка 1917. год. била спаљена да би после Првог светског рата почела са радом у новој школској згради која је саграђена на месту на коме се и данас налази школа.
Са капитулацијом Југославије 1941. школа престаје са радом, али су њени учитељи и даље активни све до 17. фебруара 1942. када су је са целокупном архивом спалили Бугари. Настава се потом изводи по приватним кућама, а пред крај рата у Стубли јер тамошња школа није била штећена.
Захваљујући иницијативи учитеља и добровољности мештана школске 1949/1950. израђена је нова школска зграда. Исте године Народни срез лесковачки доноси решење о оснивању осмогодишње школе у Косанчићу.
Од оснивања школе, 1892, па све до 04.09.1959. год. школа је радила под називом Основна школа у Косанчићу, а онда је тог 4. септембра Народни одбор тадашње општине Косанчић донео решење о новом називу школе. Школа је добила име по народном хероју погинулом у Другом светском рату и од тога дана до данас носи име Основна школа „Стојан Љубић“, Косанчић.
Први директор школе био је Александар Спасић, а школу је тада похађало око 200 ученика. У састав основне школе ушла су истурен одељења у Стубли, Кацабаћу, Горњем Бријању, Ћуковцу и Граници. Школске 1991/92. припаја јој се и осмогодишња школа у Горњем Брестовцу са истуреним одељењима у Славнику и Магашу.
Оно чиме се ова школа посебно поноси је податак да је школске 1984/85. год. проглашена најуређенијом школом у Србији.
ОШ „Стојан Љубић“ тренутно похађа 320 ученика.
Аутор текста
Милица Видановић, наставница српског језика
(коришћен је материјал из монографије школе учитељице Снежане Милошевић)
Nadam se da ce se vratiti vreme kada ce ponovo biti najuredjenija skola…Srdacan pozdrav dargim kolegama i ucenicima !
ispravka : “ dragim“ kolegama i ucenicima sa kojima sam provela divnih godinu i po dana.
Davne 1952/53 godine ,pohadjao sam Vasu osnovnu skolu u Kosancicu, do 1957/58 kada sam presao u Paracin.Dane provedene u najlepsoj skoli 1984/85 posebno me cini ponosnim .Sada zivim u Beogradu ,kao penzionisani profesor umetnosti i afirmisani akademski vajar.Veliki pozdrav ucenicima i kolektivu osovne skole >Stojan Ljubic>! Slobodan Dane Stojanovic Beograd.
Поштовани господине Стојановићу,
Драго нам је да Вам је Ваша и наша школа остала у лепом сећању. Са задовољством и радошћу Вас позивамо да нас посетите!
Срдачан поздрав!
Niste napisali koje bio direktor kada je skola bila najuredjenija te davne 1984/85 , to je bitno zato sto je on to doprineo . Bio je to Milutin Jovanovic moj deda , direktor je bio 16 godina. Zena mu je bila moja baba Ljiljana Jovanovic koje je bila uciteljica . Veliki pozdrav za osnovnu skolu Stojan Ljubic :*